RSS Новости:

Одржан је научни скуп „Наслеђе Првог васељенског сабора у савременом богословљу“
Пета књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Четврта књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Васкршња посланица архијереја СПЦ, 2025
34. том Сабраних дела о. Г. Флоровског
Божићна посланица Митрoполита браничевског, 2024
Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)
Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“
Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

Презентација је израђена
са благословом ЊВП архипископа пожаревачког и митрополита браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Уводна реч првог броја

Блаженопочивши митрополит пергамски, Јован Зизијулас (1931–2023), сматра се једним од најутицајнијих теолога и мислилаца 20. века. Оригиналност и креативност његове мисли привукле су значајну пажњу, што је резултирало бројним чланцима, есејима и академским тезама широм света. Његове најпознатије монографије, укључујући и његово постхумно дело Сећање на будућност: Према есхатолошкој онтологији, већ су преведене на неколико језика.

Кроз свој академски рад и црквену службу, блаженопочивши митрополит пергамски Јован обликовао је агенду не само савремене православне теологије, већ и хришћанске теологије у целини. Проучавање било ког аспекта православне теологије данас — било да је у питању херменеутика, филозофска теологија, еклисиологија, догматика, екуменизам, историја теологије, антропологија, политичка теологија, екотеологија или питања рода — веома често подразумева позивање на његово дело како би истраживање било потпуно.

У складу са тим, Фондација Јован Зизијулас, у сарадњи са St. Sebastian Orthodox Press (Лос Анђелес, Калифорнија) и Академијом за теолошке студије у Волосу у Грчкој, одлучила је да покрене часопис посвећен детаљном научном проучавању Зизијуласове теологије.

OmegAlpha: Journal for the Study of Metropolitan John Zizioulas’ Theology (ОмегАлфа: Часопис за проучавање теологије митрополита Јована Зизијуласа) је научни часопис отвореног приступа, рецензиран од стране стручњака, који објављује истраживања о различитим аспектима Зизијуласове мисли и дела, позиционирајући га као једног од водећих заговорника глобалног православља данас. Часопис првенствено објављује научне чланке који се фокусирају на специфична теолошка питања везана за блаженопочившег митрополита пергамског, као и на шире теме које се тичу његовог теолошког наслеђа из теолошке, филозофске, историјске или друге перспективе. Уређивачка политика је екуменска, што омогућава објављивање критичких приказа књига, есеја и одговора на чланке. Назив часописа има посебно значење. Оно одражава фундаменталну идеју Јована Зизијуласа да Омега има јасан приоритет над Алфом, да есхатон утиче и на прошлу и на садашњу историју. Према Зизијуласу, „будућност есхатона није продужетак историјске будућности у вечност; то је заправо будућност која посећује историју споља или изван историје” (Remembering the Future, стр. 24).

Први број часописа истражује различите аспекте есхатолошког погледа митрополита Јована Зизијуласа. Према његовим речима, есхатологија „није само доктрина; то је усмерење, перспектива, начин постојања. Есхатологија се не тиче само будућности; она утиче на нашу прошлост као и на нашу садашњост” (Remembering the Future, стр. 1). Другим речима, есхатологија представља поглед на суштину о свему што се може тврдити о постојању/бићу и истини. Истражујући ово уверење, у првом броју часописа аутори из различитих средина проучавају улогу есхатологије у његовом раду, њен значај за међухришћанске сусрете и изазове савременог света. Овај број часописа такође укључује критичко издање необјављеног архивског материјала, посебно есеја који је Зизијулас написао за семинар о „Mистицизму” док је био студент Пoла Тилиха на Универзитету Харвард 1956. године. Ово издање садржи и два опсежна прегледна есеја и један преглед конференције.

Друго издање фокусираће се на „херменеутику”, централну тему и у теолошким и у филозофским промишљањима кроз време.

Николаос Аспрулис
Главни уредник

Николаос Аспрулис